Dan zaštite podataka, koji se obeležava svake godine 28. januara, ima za cilj podizanje svesti javnosti o važnosti zaštite podataka o ličnosti i podsećanje državnih organa na njihovu dužnost da čuvaju privatnost kao osnovno pravo. Evropska unija je postala lider u ovoj oblasti usvajanjem Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR) 2016. godine, koja upisuje privatnost i zaštitu podataka ne samo u domenu osnovnih prava već i kao zakonske obaveze unutar Unije.
Govoreći na panel diskusiji u Privrednoj komori Srbije koju je organizovao Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Emanuele Žiofre, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, potvrdio je posvećenost EU da podrži Srbiju u unapređenju zaštite podataka, da zadovolji savremene zahteve.
„Ohrabren sam što vidim da je Srbija preduzela značajne korake u tom pogledu. Usvajanje Vaše Strategije zaštite podataka o ličnosti 2023–2030 i predstojeće izmene i dopune Zakona o zaštiti podataka o ličnosti odražavaju snažnu posvećenost usklađivanju sa međunarodnim standardima i zakonodavstvom EU. Ovi napori približavaju Srbiju ispunjavanju jednog od ključnih uslova za članstvo u EU – zaštiti ličnih podataka njenih građana na način koji neguje poverenje i obezbeđuje transparentnost“, istakao je ambasador Žiofre.
Međutim, ambasador EU je primetio da ostaju izazovi u primeni, posebno u rešavanju nedostataka u sankcijama, usklađivanju srodnih zakona i obezbeđivanju dovoljnih resursa i osoblja za Službu Poverenika. Ambasador Žiofre je istakao da EU ostaje nepokolebljiv partner Srbiji na ovom putu i da je posvećena nastavku saradnje i podrške kako bi zaštita podataka postala ne samo zakonska obaveza već i zajednička vrednost širom regiona.
Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i slobodan pristup informacijama od javnog značaja Milan Marinović rekao je da je primarni cilj u savremenom vremenu, uz razvoj savremenih tehnologija, zaštita ljudskih prava, prava privatnosti i podataka o ličnosti. „Bez podrške javnosti, medija i pomoći svih koji su uključeni, kao što su Ministarstvo prosvete, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde, biće teško ostvariti ovu misiju. Mi ćemo preuzeti vođstvo u ovoj borbi i pozivam sve da nam se pridruže“, naglasio je Marinović i istakao da će Poverenik voditi borbu za zaštitu podataka o ličnosti i pozvao i druge institucije da se pridruže.
Istakao je i da se i sami građani moraju uključiti u borbu za zaštitu podataka o ličnosti. Kako je objasnio Marinović, svako treba da se zapita zašto neko traži njihove lične podatke.
Posebno ističući značaj saradnje i doprinos koji godinama pruža u osnaživanju zaštite podataka u Srbiji, Poverenik Marinović nagradio je specijalnim godišnjim priznanjem, između ostalih i Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), organizaciju zaduženu za implementaciju na projektu „Podrška jačanju vladavine prava u Srbiji“ (EU ZA BORBU PROTIV KORUCIJE I ZA OSNOVNA PRAVA), koji zajednički finansiraju Evropska unija i Nemačka
O privatnosti i zaštiti podataka
Privatnost i zaštita podataka postaju sve značajniji u našem svakodnevnom životu, kako u privatnoj sferi tako i na poslu. Prava na privatnost i zaštitu podataka odavno su priznata kao osnovna prava, kao što je navedeno u članovima 7 i 8 Povelje EU o osnovnim pravima.
Lični podaci se odnose na informacije koje se odnose na vas ili bilo koje identifikovano ili fizičko lice koje može biti se prikazuju, obrađuju, čuvaju ili kojima se pristupa na način koji pojedinca čini direktno ili indirektno prepoznatljivim. Primeri uključuju ime, fotografiju, datum rođenja, lični broj, broj telefona ili adresu e-pošte, kao i karakteristike povezane sa osobom i podatke o ponašanju, navikama u putovanju ili kupovini, uključujući profile na platformama društvenih medija.